...

...

kad ona okrene leđa

sa ivice okeana

mesec se surva

i sva se sunca

probude u nepoznatim

predelima srca

ni senku

nemam

PUT

PUT

kao crv u kamenu

grizem

svoj put

na pučini se

usidrio

mir

svaki put

pogrešan put

obalu zapljuskuje

talas vremena

PRED LICEM LICEMERJA

PRED LICEM LICEMERJA

Oni su se čitavog života revnosno klanjali pred licem licemerja. Marljivo su uvežbavali protejsko menjanje oblika.

Jednog dana, licu licemerja, okrenuše leđa, i postaše samo, lice licemerja.

BOSONOGI I NEBO

BOSONOGI I NEBO

u početku vremena

i posle kraja sveta

bosonogi i nebo

utiskuju stopala

u grudi ničije

zemlje

tako bezutešno

lutaju bežeći

od težine tame

oči njihove

stide se svega

što su videle