ILUMINACIJA
tišinu mrvi
škrgut guste
noći
pred zoru zarlauče pas
iz mrtvog ugla neuhvatljiv
zrak
pukne pravo u oči
ruke grabe pad
iz kog se iznova
uzdižu
u epicentru
bezumlja i haosa
glava lagano udara u
tačku pucanja
iza zida zid
istorijska praznina i
iluminacija
tamo nas čeka
talog vremena
u kriogenim
ćupovima
još jedan skok napred
i preskočili smo senku
koje više nema
