U SNOVIMA NESANICE

U SNOVIMA NESANICE


ujutru nad glavom nema mosta
koji se preko noći nadvijao
u snovima nesanice

svuda kamena zora
i vreme kao senka
naših tragova

teški koraci
nose tišinu
mirnih vrhova
koji su tako
blizu neba

nebo i zemlja
u daljini zgrljeni
ispred praznina

http://www.capital.ba/wp-content/uploads/2015/09/most.jpg

DRUGARI

DRUGARI

Dva drugara poljubila bi se u usta, ali im treći smeta. Prvi se pomahnitalo smeje laskajući drugom, a drugi se na svakom sledećem koraku mlitavo spotiče o svet koji pored njega ide i zbog toga uglavnom mrzi sve oko sebe. Treći je opasan. O njemu ni reči. Četvrti je odsutan. Peti kasni, ali kada bude došao pokušaće sve da ih kupi. Šesti je uvek umoran i najmanji mu je problem da sedeći bilo gde zaspi. Sedmog su jedva izvukli iz mardelja. Osmi će u sred noći zakucati na vrata spreman da na pragu overi. Deveti će se samo ušunjati u sobu, a možda na odlasku sa sobom nešto i ponese. Deseti nit pije, nit puši, nit se drogira, nema devojku, ni posao i potpuno je očajan. Jedanaesti preko ostalaih u prolazu šalje šifrovane poruke drugom. Dvanaesti je padobranac. Trinaesti vatreni navijač, u mladosti poznat kao gradski skinheds. Četrnaesti je našao mir u Bogu. Petnaesti je uvek kucao na basketu, ali se ni sa kim nije družio. Šesnaesti se na vreme bacio u politiku, preletao iz stranke u stranku, i od toga skroz odlepio. Sedamnaesti je juče umro. A onaj treći, je upravo otišao.