PROFESOR LEMING
Prof. Leming ustaje u ranu zoru sav podbuo od alkohola.
Odvuče svoju pušačku nogu do ogledala, primakne se odrazu, pa sa nevericom
studiozno procenjuje nataloženo crnilo ispod očiju. Tada se priseti metafore
modernističke žurke i onda se prividno umiren, opsesivno priprema za novi korak
u Drugost svog teškog postmodernističkog mamurluka.
Po izlasku iz kupatila dobrih deset minuta sinu bezuspešno objašnjava da
obustavi sa kompjuterom, jer će mu oči ispasti, pošto ga kažiprst već boli od
celonoćnih kliktanja po pornografskim igricama. Taman kad pomisli da su se
tikovi konačno malo primirili, kako čvršće vezuje kravatu koja mu štulji
zadriglu vratinu, neka žila iznutra počinje da mu vuče usta u stranu. Negde oko
petog viskija učestalost tikova se smanjuje, nakon što prof. Leming pred mladim
koleginicama demonstrativno zavrljači šarenu kravatu u ćošak kancelarije, koju će posle performansa, kada ga niko ne vidi, uredno pokupiti sa poda.
Na pola flaše, raspojasani bandit, veliki panker, i još veći
pesnik, hrišćanski mistik, vanvremenski ezoterik, ortodoksni nihilsta i najveći
aktivista, zakitiće rever anarhijom i, negde pred kraj predavanja, u svojim
crvenim starkama, ušetaće u amfiteatar kao oslobodilac sveta. Tamo već odavno
nema nikoga, izuzev prvog reda saksija na koje će onako pijan usput da se
popiša.
- Ko zna šta će taj da im priča - reče mi njegova žena.
