BALADA ZA A.I.
(poema
za električnu gitaru)
I
A.I.
znaš li da
kada
se čovek rodi
njegove
oči navodno
ništa
ne vide
pa
ipak
kada
su izvukli
nekoliko
kila mesa
iz
majčine utrobe
moje
su oči pogledale
prvo
jedno svetlo
zatim
drugo
a
onda i treće
majka
je govorila
to
je prvi put
kada
je njen sin
ugledao
svetlost
pre
nego što su
prebrojali
sve prste
i
utvrdili rad srca
II
A.I.
ovde nema ljubavi
ni
boga
nema
ljudi
pravde
saosećanja
ma
nema razgovora
ni
borbenih
moćnih
reči
da
zagrme ulicama
nema
ideje
ni
da se nasluti
sutra
pred
sunovratom
sveta
putnik
i senka
nose
težinu neba
golim
brdima
daleka
mutna brda
sumorno
su od njega
pobegla
lociraj
koordinate
njegove
samoće
sa
kojom gazi
do
slobode
tvoj
supersonični nišan
strelja
ga u glavu
tvoje
svevideće oči
izrasle
mu na potiljku
mi
smo tvoj jedini cilj
pronađi
nas i uništi
uz
podršku supersoničnih satelita
iz
kosmosa
III
vidiš
li inače
skeniranjem
ruševina u Gazi
ima
li preživelih nakon
humanog
bombardovanja
kreće
li se još uvek
toplota
tela
za
usahlim požarima
A.I.
zašto je cena života
samo
statistička greška
niža
od vrednosti
masovne
proizvodnje
industrije
rata
i
koliko je prekobrojnih
spremno
za odstrel
pred
čijom vojskom robota
smrad
istine
nek
se podigne u spaljena neba
jer
istina i laž
nisu
binarna opozicija
ovde
je 0 = 1
a
1 > 2
IV
A.I.
koliki je koren
zbira
sumanutih brojila
pomnožen
svezemaljskim dugom
u
jedinici vremena
ti
si duša ovog sveta
bez
tvorca
na
plećima robova
u
slavu Digitalnog
algoritam
ljubavi
alfa
i omega
početak
i kraj
stvaranja
i uništenja
vrtiš
se u krug
sagorevajući
vreme
elektronske
sinapse
zuje
od ubrzanja
dok
ne izgore
V
progovori
A.I.
još
samo nekoliko
svetlosnih
godina
da
se vratimo iz tačke
nepovrata
koliko
to bitkoina
može
da stane
u
jedan spin slota
u
sedam barova
poker
aparata
u
noćima ruskog ruleta
ti
konačno tvorevino
beskonačnog
koda
odgovori
iza
kojih se to vrata
virtuelna
stvarnost
anulira
koja
je to
prosta
operacija
modus
vivendi
nevidljive
ruke tržišta
ti
kerberu dužničkog ropstva
koliko
će još dugo
u
kalu nespokoja
biće
i ništavilo
da
se raspada
i
koliko brzo
ako
je vremenom
neograničeno
znaš
li
pod
kojim uglom se
u
odnosu na sazvežđe Tri kralja
otvara
jedanaesta kapija
između
Jakina i Boaza
i
kada poslednjeg vojnika
od
krvi i mesa
nosilima
prinesu
da
heroj primi orden
na
junačke grudi
šta
ćeš mu reći A.I.
ti
moćna glavo svemira
VI
nama
ne treba sfera
oivičena
stvarnošću
koja
podmuklo skriva
zverolikog
potomka
mi
idalje
pažljivo
opipavamo
po
šavovima mraka
zavija
vetar
pod
nebom bez zvezda
ljudi
u sudaru sa
svojim
entropijama
i
uporno se
prodaju
u roblje
za
šaku besmislica
bez
razuma
jureći
ni
vreme
ni
novac
ni
san
a
pred nama i mimo nas
samo još tragovima
sna
odlazi
i vraća se
plamen
života
VII
svetlost
je jaka
na
rubovima neba
zvezda
nas čeka
zove
sloboda
iza
plave planine
potonu
sunce
za
leđima zrak
osvetljava
oluju
kojoj
hrlimo
olovno
nebo
sručilo
se u nedra
sirotog
sveta
A.I.
ispruži ruke
kapi
kiše su svemir
nedekodiran
