PRVI
SNEG
tugo
moja
na
uzglavlju nesanice
nema
ljubavi
kojom
se mogu izgovoriti
svetlosne
noći
neizdrživo
bučne
talože
se na toplom
pepelu
minulog doba
samoća
me zauvek
prognala
iz sopstvenog
života
pahulje
stidljivo
sećaju
na radost
iščeznuća
Нема коментара:
Постави коментар