AUTOPORTRET SNA
Celu noć su, rovareći po iskopinama, nevidljivi
arheolozi vremena u pomračini nešto mrmljali.
Na kraju iscrpnog razgovora uzeše da sastave izveštaj o artefaktu čoveka koji se na sva usta za vremena hvalio kako je odsanjao kraj. Kažu da je sa osmehom padao u duboki meki eho svojih poslednjih reči koje sam nije čuo.
Ujutru ćutljiv zamišlja svoj glas kao most do neba. Uveče još ćutljiviji čestice svetlosti utkiva u svoju senku.
I tako svake noći... Predano se priprema za dalji put.
Na kraju iscrpnog razgovora uzeše da sastave izveštaj o artefaktu čoveka koji se na sva usta za vremena hvalio kako je odsanjao kraj. Kažu da je sa osmehom padao u duboki meki eho svojih poslednjih reči koje sam nije čuo.
Ujutru ćutljiv zamišlja svoj glas kao most do neba. Uveče još ćutljiviji čestice svetlosti utkiva u svoju senku.
I tako svake noći... Predano se priprema za dalji put.
KUHINJA
Korice na knjigama se povijaju od vlage. Po zavesi tiho hodaju senke glasova. Malter se kruni u ćoškovima. Na plinskoj boci tajmer odbrojava. Sklupčan okrenu leđa sudoperi. Iz trulog sunđera ustaje zadah prašine. Koraci bubašvaba pucketaju sve brže i brže, sve jače i jače, sve bliže i bliže. Po telu mu vatra mili. Kuhinja, njegov pakao, košmar koji živi, bez sna.
source: https://img.clipartxtras.com/9631fcb58770d4b7f34be47a28503e15_peace-sign-copy-music-heals-peace-fingers-drawing_775-1056.png
Нема коментара:
Постави коментар