VITGENŠTAJNOVIM ROVOVIMA
u kišno jutro
dok pod vozovima podrhtava tlo
kao da će se zemlja konačno raspasti
odlazi poput posmrtne povorke
žamor najlon pijace
vetar sablasno huči
i preti da rastrgne tela
koja ničice padaju
da u naletu oluje
sačuvaju ostatke rasute robe
u ovom (reklo bi se) poetičnom prizoru
pod mostom starog gradskog naselja
sve je tako mučno tmurno
i bruji kao u Linčovom filmu
most deli jedan
svet nepodeljen
dok svet se dakle
raspada na činjenice
revolucija kasni
u iskrzanim šinjelima
prošlovekovne mode
predviđene za buduće pozere
i današnje snobovske sinove
revolucija na bazaru
jeftinih podvala
kojima trguju i namiguju
pred obnevidelima
u papirnim agendama zazidana
pod barjakom lažnih zastava
na izdisaju u sterilnim prostorima
oronulih institucija
revolucija u rasparnim
raspuklim cokulama
sa nastavljenim pertlama
svezanim u čvor
moja tvoja i naša
na ramenima divova
gleda kako se koprcamo
u transu poznog nestajanja
svet se dakle
raspada na činjenice
svuda samo strah od
masovnog uništenja
radioaktivnog talasa
izbegličkih katastrofa
i strah od pada na dno
urušavajućih istina
a korona
korona nosi Fendi
