VITGENŠTAJNOVIM ROVOVIMA

VITGENŠTAJNOVIM ROVOVIMA

u kišno jutro

dok pod vozovima podrhtava tlo

kao da će se zemlja konačno raspasti

odlazi poput posmrtne povorke

žamor najlon pijace

vetar sablasno huči

i preti da rastrgne tela

koja ničice padaju

da u naletu oluje

sačuvaju ostatke rasute robe

u ovom (reklo bi se) poetičnom prizoru

pod mostom starog gradskog naselja

sve je tako mučno tmurno

i bruji kao u Linčovom  filmu

most deli jedan

svet nepodeljen

dok svet se dakle

raspada na činjenice

revolucija kasni

u iskrzanim šinjelima

prošlovekovne mode

predviđene za buduće pozere

i današnje snobovske sinove

revolucija na bazaru

jeftinih podvala

kojima trguju i namiguju

pred obnevidelima

u papirnim agendama zazidana

pod barjakom lažnih zastava

na izdisaju u sterilnim prostorima

oronulih institucija

revolucija u rasparnim

raspuklim cokulama

sa nastavljenim pertlama

svezanim u čvor

moja tvoja i naša

na ramenima divova

gleda kako se koprcamo

u transu poznog nestajanja

svet se dakle

raspada na činjenice

svuda samo strah od

masovnog uništenja

radioaktivnog talasa

izbegličkih katastrofa

i strah od pada na dno

urušavajućih istina

a korona

korona nosi Fendi