среда, 4. март 2020.

VITGENŠTAJNOVIM ROVOVIMA


VITGENŠTAJNOVIM ROVOVIMA


u kišno jutro
dok pod vozovima podrhtava tlo
kao da će se zemlja konačno raspasti
odlazi poput posmrtne povorke
žamor najlon pijace

vetar sablasno huči
i preti da rastrgne tela
koja ničice padaju
da u naletu oluje
sačuvaju ostatke rasute robe

u ovom (reklo bi se) poetičnom prizoru
pod mostom starog gradskog naselja
sve je tako mučno tmurno
i bruji kao u Linčovom  filmu

most deli jedan
svet nepodeljen
dok svet se dakle
raspada na činjenice

revolucija kasni
u iskrzanim šinjelima
prošlovekovne mode
predviđene za buduće pozere
i današnje snobovske sinove

revolucija na bazaru
jeftinih podvala
kojima trguju i namiguju
pred obnevidelima

u papirnim agendama zazidana
pod barjakom lažnih zastava
na izdisaju u sterilnim prostorima
oronulih institucija

revolucija u rasparnim
raspuklim cokulama
sa nastavljenim pertlama
svezanim u čvor

moja tvoja i naša
na ramenima divova
gleda kako se koprcamo
u transu poznog nestajanja

svet se dakle
raspada na činjenice

svuda samo strah od
masovnog uništenja
radioaktivnog talasa
izbegličkih katastrofa
i strah od pada na dno
urušavajućih istina

a korona
korona nosi Fendi



Нема коментара:

Постави коментар