TERRA INCOGNITA

 

na kraju smo samo

višestruki prestupnici

zaverenički nastrojeni

neizbežno u sprezi sa

antidržavnim elementima

 

čitava mašinerija

pod lavirintom beznađa

razbija glupave šifrarnike

mašeći predviđanja

sledećih poteza

 

rovareći po digitalijama

elektronskog smoga

ubogih života

i svih mračnih mesta

kojima se ikad kročilo

po tankoj ivici podzemlja

 

siroti svet

nikad nije razumeo ništa

na planu selidbe ka

drugim zabitima svemira

 

zato se u sve većoj osami

vucaramo preko provalije vremena

pravimo se da se ne prepoznajemo

jedni drugima se ne javljamo

i tuđi laktovi

više nas ne dotiču

 

naša zemlja je

tera inkognita

u državi koje nema

svi gradovi su isti

sve ulice jednako puste

jednako nadzirane

i svi putevi vode pravo

kroz razrovane busije

 

tamo još cilj obitava

u sferi nepojamnog

besmisla

U ZAMCI XXI VEKA

 

 

možda baš sedam stotina stepenica

sve do zida sna na kom se

naš pogled prividno završava

 

dole u rupi bez vrata

i izlaza

 

na vrhu gde nije ulaz

niti se može izaći

 

iza zida gde još

može jedino biti

samo onaj koji sanja

 

na mestu u kom

zid stvarnosti nas deli

od zida sna

 

bez središta i oboda

sa očima i na leđima

razmeravamo uglove

pustih proračuna

dok njihov jednooki svet

krvari po nama kao mrcina

 

fatalni pucanj u glavu

lišiće ga večnih muka

pred ontološkim pitanjima

 

jer 

kako je uopšte moguće

da smo tu dospeli mi

onako ponosno

nepobedivi