STRANAC SA PRIJAVOM ZA BORAVIŠTE
on se budi i
pali
prve dve
jutarnje cigare
guta dim kao
da
silazi u rov
britki rezovi daha
sapeli se u
levoj
pretkomori srca
grudi
probijaju vazduh
ko lavinu
teških metala
još jedan
korak napred
i razvezaće se
kolena
lice mu skamenjeno
na ramenima planine
u očima gore šume
usne ćute puteve sna
kojima nestaje u noć
na počinak odlazeći isuviše kasno
dok ustaje kao
na straži
sa iskrama
svanuća
pesmu ptica
nosi u nedrima
ptice pevaju
isto
dok ubijamo
jedni druge