STRANAC SA PRIJAVOM ZA BORAVIŠTE

on se budi i pali

prve dve jutarnje cigare

 

guta dim kao da

silazi u rov

 

britki rezovi daha 

sapeli se u levoj

pretkomori srca

grudi probijaju vazduh

ko lavinu teških metala

 

još jedan korak napred

i razvezaće se kolena

 

lice mu skamenjeno

na ramenima planine

u očima gore šume

usne ćute puteve sna

kojima nestaje u noć

na počinak odlazeći isuviše kasno

dok ustaje kao na straži

sa iskrama svanuća

 

pesmu ptica

nosi u nedrima

 

ptice pevaju isto

dok ubijamo jedni druge