poslednji zrak

duboke zore

sve jače zvone

glasovi distorziraju

iza blede koprene

ona naivno gleda

kako je čudna smrt

belog leptira

rasuta u prah

dodiruje mu krila

a onda predugo ćuti

i ništa ne progovara

poslednji zrak koji kasni

prolama se preko njenih

trepavica

izvor slike: https://i.scdn.co/image/ab67616d0001e02f01d70e03095e3c2a6a33f05

 

samo budi

negde iza sunca

sklupčalo se veče

pod obraz nesanice

mačije oči

mesečare po krovovima

po koja sirena

projuri niz put

ja se trznem i bdim

nad praznim ulicama

u nekom snenom stanju

stvari i sveta

polako ali sigurno

raspada se trula

Tvrđava Evropa

ali koga još to zanima

tu smo

nas trojica i ja

ona je peti element

ja sam vatra i voda

a ti

samo budi uz nas

fotografija preuzeta sa: https://media.realinstitutoelcano.org/w-content/uploads/2021/10/ari122-2020-perez-fortress-europe.jpg

 

11. božja zapovest                                                                                    -U spomen kazivanjima Miće Kolubarca-

ti čoveče od zemlje

što ti kičmu uprelo prokletstvo sveta

ako već ne možeš

dvaput da uđeš u istu reku

potopi veknu hleba u tu vodu

da ti barem zubi ne škripe

 

KAMPERI

 

 

u zoru otkucaji sivila

padaju težinom granata

 

psi njuše noć

za oblacima tužno

lice meseca

 

alergičan sam na boju dana

u 5 ujutru

mokre jesenje ulice

i koja zgažena mačka

nema ničeg plemenitog

ni nedokučivog

dok te i senka napušta

 

opet drugovanje s mrakom

sagoreće ti oklop

godine radioaktivnih samoobmana

nedospele obaveze vremena

otrovi podzemlja i mržnja i bes

u kontrapunktu svakodnevnih lomova

na raskršću nemilosrdnog

samo smo kamperi nebeskog bluza

 

te mrvice trošnih vekova

obeležile su nam put

do budućeg sveta

 

tamo je naša 

nedovršena kuća