KAMPERI

 

 

u zoru otkucaji sivila

padaju težinom granata

 

psi njuše noć

za oblacima tužno

lice meseca

 

alergičan sam na boju dana

u 5 ujutru

mokre jesenje ulice

i koja zgažena mačka

nema ničeg plemenitog

ni nedokučivog

dok te i senka napušta

 

opet drugovanje s mrakom

sagoreće ti oklop

godine radioaktivnih samoobmana

nedospele obaveze vremena

otrovi podzemlja i mržnja i bes

u kontrapunktu svakodnevnih lomova

na raskršću nemilosrdnog

samo smo kamperi nebeskog bluza

 

te mrvice trošnih vekova

obeležile su nam put

do budućeg sveta

 

tamo je naša 

nedovršena kuća