ODJEK
pred
zoru se
krhotine
stvarnosti
tromo
odbijaju
od
mene
sve
me napušta
i
ostavlja praznini
koju
skrivam duboko
u
sebi
ona
i ja
napokon
sami
jedno
drugom prećutkujemo
slomljeno
nebo koje se gubi
u
odjeku ljubavi
Нема коментара:
Постави коментар