MALI ČOVEK OTKRIVA

MALI ČOVEK OTKRIVA

         Kada mali čovek otkrije da već dugo boluje od sindroma Malog Čoveka, stanje počinje ubrzano da mu se pogoršava. U najzrelijem stadijumu njegovo ja se nadima i umnožava sa težnjom ka proždiranju svega, pa i njega samog. Mali čovek se uporno skriva od stvarnosti, ali mu to samo naizgled polazi za rukom. Za sobom mahnito gasi sva svetla, nadajući se da će mu mrak u tome pomoći. U sred noći, nakon bezuspešnog pokušaja da se izbori sa nesanicom, panično kopa po žvrljotinama iz svojih mladalačkih dnevnika, kad po ko zna koji put rešen, iznova započinje memoare zapisom o uzvišenoj patnji, jer, samo je njegova patnja tako uzvišena, u isto vreme matematički, dinamički, pomnožena sa beskonačnim, na tankoj ivici bezumlja. On je sav mokar od suza, ali više ne oseća da plače. Budućnost sa ogromnim nestrpljenjem iščekuje memoare malog čoveka.