SOLOMONSKA POUKA

SOLOMONSKA POUKA


niko ti neće
sa ruba svemira
zaustaviti pad
u ništavilo

te suze u oku oluje
što režu toplinu lica
prodiraće još teže
i ti ćeš ih skupljati čvrsto
u uglovima usana

jer u tu provaliju
preko koje vičemo
iako se ne čujemo
padaju tek rođena deca
i plač njihov
robi se u muk

i ako se ikad
budeš ponovo pitao
zapamti da on
do zemlje dugu cigaru
pali nad ruševinama
u plamenu

vatru raznosi
vetar koji lomi
ptičija krila
dok jato ptica
u panici pravi
krugove na nebu

oblaci dima
skrili su zrake
slobode

sunce nam
oči boli

nema tu
ništa novo

rekli su opet
u jutarnjem dnevniku