KRAJ PROVINCIJSKOG PESNIKA - FINALNA SCENA

KRAJ PROVINCIJSKOG PESNIKA - FINALNA SCENA

Sve pesme na kraju dođu mu na isto. Sve je ustaljeno i duboko lično. Malo naštimovane intimne ekspresije, nekoliko ukusa, par mirisa, onda usiljena dramoserija do momenta retoričke nerazumljivosti, pauza i opštepoznata poenta. Do malopre se toliko drao da je aktivna elektronika počela da krcka. Više ga ničeg nije stid jer se plastičnim pivom unapred anestezirao. Bez obzira na to, ili baš zbog toga, svakog časa prsnuće mu ego na sav glas, a onda ga više niko i ništa ne može zauzdati. Prvo će smrskati harmoniju svemira, ali ne iz poetskih razloga, a posle, posle nije ni važno gde, kako, zašto i koga udara. Bitno je da on svoj lila svileni šal koji je vezao kao omču oko vrata nikad ne skida. Inače, u tzv. andergraundu je toliko vruće da paklena atmosfera nikako ne odgovara ni dugmadima na njegovom sakou od somota koji samo što nisu pukli u predelu stomaka. Okreće se oko svoje ose kao da ga je pritegla gipsana kragna ili kao da je malopre posle sedamdeset i kusur dana napokon ustao iz gipsanog korita. Danas je sebi dao slobodan dan od života. Čvrsto je rešio da pojača dnevnu dozu pilula. Toliko se nagutao da ni duvan ni alkohol više ne oseća. Unaokolo dimi elektronskom cigarom koju skriva u nedrima. Ubeđen je da što više dimi više liči na demona. Tako je struktura premoderne dekadencije jedino što ga trenutno zanima, ako u to spada još koja laka prilika... Sve bi bilo iole lakše da mu za petama nije žena koja mu nikad nije oprostila što je eminentnom kritičaru, baš pre nego što je ovaj otišao u večna lovišta, tutnuo u džep novčanicu od sto evra. Pošto više niko ne mari za njegove pijane propovedi, tako neshvaćen, emotivno ranjen, duboko usamljen i očajan okreće se počastima digitalnog sveta. Zagledan u ekran, tetura se dok spopada klinke na društvenim mrežama svojim najsvežijim radovima. Tada gospođa upada u kadar, grabi ga za omču, i obešene glave, iznosi iz kadra.